Isaija Chapter 21

1. Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako će doći iz pustinje, iz zemlje strašne.

2. Ljuta utvara javi mi se. Nevernik neveru čini, pustošnik pustoši; hodi, Elame; opkoli, Midijo! Svemu uzdisanju učiniću kraj.

3. Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzeše kao kad se muči porodilja; zgurih se čujući, prepadoh se videći.

4. Srce mi se smete, groza me poduze; noć milina mojih pretvori mi se u strah.

5. Postavi sto, stražar neka straži; jedi, pij; ustajte knezovi, mažite štitove.

6. Jer ovako mi reče Gospod: Idi, postavi stražara da ti javi šta vidi.

7. I vide kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pažaše dobro velikom pažnjom.

8. I povika kao lav: Gospodaru, ja stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noć.

9. I evo dodjoše na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i reče: Pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovih razbiše se o zemlju.

10. Vršaju moj, i pšenice gumna mog! Šta čuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjevog, javih vam.

11. Breme Dumi. Viče k meni neko sa Sira: Stražaru! Šta bi noćas? Stražaru! Šta bi noćas?

12. Stražar reče: Doći će jutro, ali i noć; ako ćete tražiti, tražite, vratite se, dodjite.

13. Breme arapskoj. Po šumama u arapskoj noćivaćete, putnici dedanski!

14. Iznesite vode pred žedne, koji živite u zemlji Temi, sretnite s hlebom begunca.

15. Jer će bežati od mača, od mača golog, od luka zapetog i od žestokog boja.

16. Jer ovako mi reče Gospod: Za godinu, kao što je godina najamnička, nestaće sve slave kidarske.

17. I što ostane hrabrih strelaca sinova kidarskih, biće malo; jer Gospod Bog Izrailjev reče.