Zaharija Chapter 4

1. Potom vrati se andjeo koji mi govoraše, i probudi me kao čoveka koji se budi oda sna.

2. I reče mi: Šta vidiš? A ja rekoh: Vidim, eto, svećnjak sav od zlata, i gore na njemu čaša, i sedam žižaka njegovih na njemu, i sedam levaka za sedam žižaka što su gore na njemu,

3. I dve masline uza nj, jedna s desne strane čaši a jedna s leve.

4. I progovorih andjelu koji govoraše sa mnom, i rekoh: Šta je to, gospodaru moj?

5. A andjeo koji govoraše sa mnom odgovori i reče mi: Zar ne znaš šta je to? I rekoh: Ne, gospodaru moj.

6. A on odgovori i reče mi govoreći: To je reč Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepošću nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.

7. Šta si ti, goro velika, pred Zorovaveljem? Ravnica; i on će izneti najviši kamen, s usklicima: Milost, milost njemu.

8. I dodje mi reč Gospodnja govoreći:

9. Ruke Zorovaveljeve osnovaše ovaj dom, ruke će njegove i dovršiti, i poznaćeš da me je Gospod nad vojskama poslao k vama.

10. Jer ko je prezreo dan malih stvari? Jer će se radovati kad vidi kamen merački u ruci Zorovavelju, onih sedam očiju Gospodnjih koji prelaze svu zemlju.

11. Tada odgovarajući rekoh mu: Šta su one dve masline s desne strane svećnjaku i s leve?

12. I opet progovorih i rekoh mu: Šta su one dve grančice maslinove, što su medju dva levka zlatna, koji toče zlato?

13. I reče mi govoreći: Zar ne znaš šta je to? A ja rekoh: Ne, gospodaru moj.

14. Tada reče: To su dve masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje.