Izlazak Chapter 17

1. I podiže se iz pustinje Sina sav zbor sinova Izrailjevih putem svojim po zapovesti Gospodnjoj, i stadoše u logor u Rafidinu; a onde ne beše vode da narod pije.

2. I narod se svadjaše s Mojsijem govoreći: Daj nam vode da pijemo. A on im reče: Što se svadjate sa mnom? Što kušate Gospoda?

3. Ali narod beše onde žedan vode, te vikaše narod na Mojsija, i govoraše: Zašto si nas izveo iz Misira da nas i sinove naše i stoku našu pomoriš žedju?

4. A Mojsije zavapi ka Gospodu govoreći: Šta ću činiti s ovim narodom? Još malo pa će me zasuti kamenjem.

5. A Gospod reče Mojsiju: Prodji pred narod, i uzmi sa sobom starešine izrailjske, i štap svoj kojim si udario vodu uzmi u ruku svoju, i idi.

6. A ja ću stajati pred tobom onde na steni na Horivu; a ti udari u stenu, i poteći će iz nje voda da pije narod. I učini Mojsije tako pred starešinama izrailjskim.

7. A mesto ono prozva Masa i Meriva zato što se svadjaše sinovi Izrailjevi i što kušaše Gospoda govoreći: Je li Gospod medju nama ili nije?

8. Ali dodje Amalik da se bije s Izrailjem u Rafidinu.

9. A Mojsije reče Isusu: Izberi nam ljude, te izadji i bij se s Amalikom; a ja ću sutra stati na vrh brda sa štapom Božjim u ruci.

10. I učini Isus kako mu reče Mojsije, i pobi se s Amalikom; a Mojsije i Aron i Or izadjoše na vrh brda.

11. I dokle Mojsije držaše u vis ruke svoje, pobedjivahu Izrailjci, a kako bi spustio ruke, odmah nadvladjivahu Amaličani.

12. Ali ruke Mojsiju otežaše, zato uzeše kamen i podmetnuše poda nj, te sede; a Aron i Or držahu mu ruke jedan s jedne strane a drugi s druge, i ne klonuše mu ruke do zahoda sunčanog.

13. I razbi Isus Amalika i narod njegov oštrim mačem.

14. Potom reče Gospod Mojsiju: Zapiši to za spomen u knjigu, i kaži Isusu neka pamti da ću sasvim istrebiti spomen Amalikov ispod neba.

15. Tada načini Mojsije oltar, i nazva ga: Gospod, zastava moja.

16. I reče: Što se ruka beše podigla na presto Gospodnji, Gospod će ratovati na Amalika od kolena do kolena.