Isaija Chapter 2

1. Reč koja dodje u utvari Isaiji sinu Amosovom za Judu i za Jerusalim.

2. Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjeg utvrdjena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i sticaće se k njoj svi narodi.

3. I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog, i učiće nas svojim putevima, i hodićemo stazama Njegovim. Jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima.

4. I sudiće medju narodima, i karaće mnoge narode, te će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju.

5. Dome Jakovljev, hodi da idemo po svetlosti Gospodnjoj.

6. Ali si ostavio svoj narod, dom Jakovljev, jer su puni zala istočnih i gataju kao Filisteji, i mili su im sinovi tudjinski.

7. I zemlja je njihova puna srebra i zlata, i blagu njihovom nema kraja; zemlja je njihova puna konja, i kolima njihovim nema kraja.

8. Puna je zemlja njihova idola; delu ruku svojih klanjaju se, što načiniše prsti njihovi.

9. I klanjaju se prosti ljudi, i savijaju se glavni ljudi; nemoj im oprostiti.

10. Udji u stenu, i sakrij se u prah od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog.

11. Ponosite oči čovečje poniziće se, i visina ljudska ugnuće se, a Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan.

12. Jer će doći dan Gospoda nad vojskama na sve ohole i ponosite i na svakog koji se podiže, te će biti poniženi,

13. I na sve kedre livanske velike i visoke i na sve hrastove vasanske,

14. I na sve gore visoke i na sve humove izdignute,

15. I na svaku kulu visoku i na svaki zid tvrdi,

16. I na sve ladje tarsiske i na sve likove mile.

17. Tada će se ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska poniziti, i Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan.

18. I idola će nestati sasvim.

19. I ljudi će ići u pećine kamene i u rupe zemaljske od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog, kad ustane da potre zemlju.

20. Tada će baciti čovek idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje načini sebi da im se klanja, krticama i slepim miševima,

21. Ulazeći u raseline kamene i u pećine kamene od straha Gospodnjeg i od slave veličanstva Njegovog, kad ustane da potre zemlju.

22. Prodjite se čoveka, kome je dah u nosu; jer šta vredi?