2. Dnevnika Chapter 25

1. Beše Amasiji dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Joadana iz Jerusalima.

2. On činjaše što je pravo pred Gospodom, ali ne celim srcem.

3. I kad se utvrdi u carstvu, pobi sluge svoje koji ubiše cara oca njegovog.

4. Ali sinove njihove ne pogubi, nego učini kako piše u zakonu, u knjizi Mojsijevoj, gde je zapovedio Gospod govoreći: Očevi da ne ginu za sinove, ni sinovi za očeve, nego svaki za svoj greh neka gine.

5. Iza toga skupi Amasija narod Judin, i postavi po domovima otačkim hiljadnike i stotinike po svoj zemlji Judinoj i Venijaminovoj, i izbroja ih od dvadeset godina i više, i nadje ih trista hiljada vojnika izbranih, koji nošahu koplje i štit.

6. I jošte najmi izmedju Izrailjaca sto hiljada hrabrih ljudi za sto talanata srebra.

7. Ali dodje mu čovek Božji i reče: Care, da ne ide s tobom vojska izrailjska, jer Gospod nije s Izrailjcima niti sa sinovima Jefremovim.

8. Nego idi ti, i budi hrabar u boju; inače će te oboriti Bog pred neprijateljem, jer Bog može i pomoći i oboriti.

9. Tada reče Amasija čoveku Božjem: A šta će biti sa sto talanata što sam dao vojsci Izrailjevoj? A čovek Božji reče: Ima Gospod da ti da više od toga.

10. I tako odvoji Amasija vojsku što mu beše došla od Jefrema da otidu u svoje mesto; a oni se vrlo rasrdiše na Judu, i vratiše se u svoje mesto s velikim gnevom.

11. A Amasija oslobodivši se povede narod svoj i otide u slanu dolinu, i pobi deset hiljada sinova Sirovih;

12. I deset hiljada živih zarobiše Judejci, i odvedoše ih na vrh stene, i pobacaše ih sa vrh stene da se svi raspadoše.

13. A vojnici koje Amasija posla natrag da ne idu s njim u boj, navališe na gradove Judine od Samarije do Vet-Orona, i pobiše po njima tri hiljade, i zapleniše velik plen.

14. A kad se vrati Amasija razbivši Idumeje, donese bogove sinova Sirovih, i postavi ih sebi za bogove, i klanjaše im se i kadjaše im.

15. Tada se razgnevi Gospod na Amasiju, i posla k njemu proroka, koji mu reče: Zašto tražiš bogove tog naroda, koji ne izbaviše svoj narod iz tvoje ruke?

16. I kad govoraše caru, on mu reče: Jesi li postavljen caru za savetnika? Prestani; zašto da pogineš? I tako presta prorok, ali reče: Znam da te je Bog naumio istrebiti kad to radiš a ne slušaš savet moj.

17. Tada smisli Amasija, car Judin, i posla k Joasu sina Joahaza sina Jujevog, caru Izrailjevom, i poruči: Hodi da se ogledamo.

18. A Joas car Izrailjev posla k Amasiji caru Judinom i poruči mu: Trn na Livanu posla ka kedru na Livanu, i poruči: Daj svoju kćer sinu mom za ženu. Ali naidje zverje livansko i izgazi trn.

19. Veliš, pobio si Edomce, pa se ponese srce tvoje, i tražiš slave; sedi kod kuće svoje; zašto bi se zapletao u zlo da padneš i ti i Juda s tobom?

20. Ali ne posluša Amasija, jer od Gospoda to bi da ih da u ruke neprijatelju, što tražiše bogove edomske.

21. I otide Joas car Izrailjev, i ogledaše se, on i Amasija car Judin, u Vet-Semesu Judinom.

22. Ali Judu razbi Izrailj, te pobegoše svaki ka svom šatoru.

23. A Amasiju cara Judinog, sina Joasa sina Joahazovog, uhvati Joas car Izrailjev u Vet-Semesu, i odvede ga u Jerusalim; i obori zid jerusalimski od vrata Jefremovih do vrata na uglu, četiri stotine lakata.

24. I uze sve zlato i srebro i sve posudje što se nadje u domu Božijem u Ovid-Edoma i u riznici doma carskog, i taoce, pa se vrati u Samariju.

25. I požive Amasija sin Joasov car Judin po smrti Joasa sina Joahaza cara Izrailjevog petnaest godina.

26. A ostala dela Amasijina prva i poslednja, eto nisu li zapisana u knjizi o carevima Judinim i Izrailjevim?

27. I pošto Amasija odstupi od Gospoda, digoše bunu na nj u Jerusalimu, a on pobeže u Lahis. Ali poslaše za njim u Lahis, i ubiše ga onde.

28. I donesoše ga na konjima i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Judinom.