Jestira Chapter 9

1. I tako dvanaestog meseca, a to je mesec Adar, trinaestog dana, kad dodje da se izvrši reč careva i zapovest njegova, istog dana kad se neprijatelji judejski nadahu da će ovladati njima, preokrenu se, te Judejci ovladaše svojim nenavidnicima.

2. Skupiše se Judejci u svojim gradovima po svim zemljama cara Asvira da dignu ruke na one koji im tražahu zlo; i niko ne mogaše stajati pred njima; jer strah od njih popade sve narode.

3. I svi knezovi zemaljski, namesnici i upravitelji i koji opravljahu poslove careve, podupirahu Judejce, jer ih popade strah od Mardoheja.

4. Jer velik beše Mardohej u domu carevom, i slava njegova prolažaše sve zemlje, jer taj čovek, Mardohej bivaše sve veći.

5. I tako pobiše Judejci sve neprijatelje svoje mačem i potrše i istrebiše, i učiniše šta hteše od nenavidnika svojih.

6. I u Susanu, carskom gradu, ubiše Judejci i istrebiše pet stotina ljudi.

7. I Farsandatu i Dalfona i Aspatu,

8. I Poratu i Adaliju i Aridatu,

9. I Farmastu i Arisaja i Arilaja i Vajezatu,

10. Deset sinova Amana, sina Amedatinog neprijatelja judejskog pobiše, ali na plen ne digoše ruke svoje,

11. U onaj dan, kad javiše caru broj pobijenih u Susanu carskom gradu,

12. Reče car Jestiri carici: U Susanu carskom gradu pobiše i potrše Judejci pet stotina ljudi i deset sinova Amanovih, a šta su učinili po ostalim zemljama carevim? Šta želiš? Daće ti se; i šta još moliš? Biće.

13. A Jestira reče: Ako je ugodno caru, da se dopusti Judejcima u Susanu i sutra da učine po današnjoj naredbi i deset sinova Amanovih da obese na vešala.

14. I zapovedi car da bude tako. I oglašena bi zapovest u Susanu, i obesiše deset sinova Amanovih.

15. I Judejci koji behu u Susanu skupivši se i četrnaestog dana meseca Adara pobiše u Susanu tri stotine ljudi, ali na plen ne digoše ruke svoje.

16. A ostali Judejci koji behu po zemljama carevim skupiše se da brane život svoj i da se smire od neprijatelja svojih; i pobiše sedamdeset i pet hiljada nenavidnika svojih; ali na plen ne digoše ruke svoje.

17. To bi trinaestog dana meseca Adara; a četrnaestog počinuše, i praznovaše taj dan gosteći se i veseleći se.

18. A Judejci koji behu u Susanu skupiše se trinaestog i četrnaestog dana istog meseca, a počinuše petnaestog, i praznovaše taj dan gosteći se i veseleći se.

19. Zato Judejci seljani, koji žive po mestima neogradjenim, praznuju četrnaesti dan meseca Adara veseleći se i gosteći se i blagujući, i šaljući delove jedan drugom.

20. Jer Mardohej napisa ovo, i razasla knjige svim Judejcima koji behu po svim zemljama cara Asvira, blizu i daleko,

21. Naredjujući im da praznuju dan četrnaesti meseca Adara i petnaesti dan istog meseca svake godine;

22. Prema danima u koje se smiriše Judejci od neprijatelja svojih i prema mesecu kad im se pretvori žalost u radost i tuga u veselje, da te dane praznuju gosteći se i veseleći se i šaljući delove jedan drugom, i siromasima darove.

23. I primiše svi Judejci da čine šta su počeli i šta im pisa Mardohej.

24. Jer Aman, sin Amedatin Agagej neprijatelj svih Judejaca namisli za Judejce da ih istrebi, i baci Fut, to jest žreb, da ih potre i istrebi.

25. Ali kad Jestira izidje pred cara, on zapovedi knjigom, te se zla misao njegova koju smisli na Judejce obrati na njegovu glavu, i obesiše njega i sinove njegove na vešala.

26. Zato prozvaše te dane Furim od imena Fur; i radi svojih reči te knjige i radi onog što videše, tako i radi onog što im se dogodi,

27. Postaviše Judejci i primiše na se i na seme svoje i na sve koji se udruže s njima da je nepromenljivo da slave ta dva dana kao što je napisano za njih i na vreme koje je za njih odredjeno, svake godine,

28. I da se ti dani spominju i slave u svakom naraštaju, u svakoj porodici, u svakoj zemlji i u svakom gradu; i ti dani Furim da ne prestanu medju Judejcima i spomen njihov da ne pogine u semenu njihovom.

29. I pisa carica Jestira, kći Avihailova i Mardohej Judejac svakom tvrdjom potvrdjujući knjigu za Furim drugi put.

30. I razasla knjigu svim Judejcima u sto i dvadeset i sedam zemalja cara Asvira i rečima ljubaznim i istinitim,

31. Da tvrdo drže dane Furim na vreme kao što im je postavio Mardohej Judejac i carica Jestira i kao što sami postaviše sebi i semenu svom za spomen postu njihovom i vikanju njihovom.

32. Tako zapovest Jestirina potvrdi uredbu za Furim, i bi zapisano u knjigu.