Jeremija Chapter 6

1. Skupite se iz Jerusalima, sinovi Venijaminovi, i u Tekuji zatrubite u trubu, i podignite znak ognjen nad Vet-Akeremom, jer se vidi zlo od severa i velika pogibao.

2. Učinih kćer sionsku da je kao lepa i nežna devojka.

3. K njoj će doći pastiri sa stadima svojim, razapeće oko nje šatore, svaki će opasti svoje mesto.

4. Spremite rat na nju, ustanite da udarimo u podne. Teško nama, jer dan naže, i senke večernje oduljaše.

5. Ustanite da udarimo obnoć i razvalimo dvorove njene.

6. Jer ovako govori Gospod nad vojskama: Secite drva, i načinite opkope prema Jerusalimu; to je grad koji treba pohoditi; koliki je god, nasilje je u njemu.

7. Kao što izvor toči vodu svoju, tako on toči zloću svoju; nasilje i otimanje čuje se u njemu, preda mnom su jednako bolovi i rane.

8. Popravi se, Jerusalime, da se ne otrgne duša moja od tebe, da te ne obratim u pustinju, u zemlju gde se ne živi.

9. Ovako govori Gospod nad vojskama: Ostatak će se Izrailjev pabirčiti kao vinova loza. Turaj ruku svoju kao berač u kotarice.

10. Kome ću govoriti i svedočiti da čuju? Gle, uho im je neobrezano, te ne mogu čuti; gle, reč je Gospodnja njima podsmeh, nije im mila.

11. Za to sam pun gneva Gospodnjeg; iznemogoh ustežući ga; prosuću ga na decu po ulicama i na sabrane mladiće, i čovek i žena uhvatiće se, i stari i vremeniti.

12. I kuće će njihove pripasti drugima, i njive i žene, kad mahnem rukom svojom na stanovnike ove zemlje, veli Gospod.

13. Jer od malog do velikog svi se dadoše na lakomstvo, i prorok i sveštenik, svi su varalice.

14. I leče rane kćeri naroda mog ovlaš, govoreći: Mir, mir; a mira nema.

15. Eda li se postideše što činiše gad? Niti se postideše niti znaju za stid; za to će popadati medju onima koji padaju; kad ih pohodim, popadaće, veli Gospod.

16. Gospod reče ovako: Stanite na putevima i pogledajte, i pitajte za stare staze, koji je put dobar, pa idite po njemu, i naći ćete mir duši svojoj. A oni rekoše: Nećemo da idemo.

17. I postavih vam stražare govoreći: Pazite na glas trubni. A oni rekoše: Nećemo da pazimo.

18. Zato čujte, narodi, i poznaj, zbore, šta je medju njima.

19. Čuj, zemljo! Evo ja ću pustiti zlo na ovaj narod, plod misli njihovih, jer ne paze na moje reči, i odbaciše zakon moj.

20. Šta će mi tamjan, što dolazi iz Save, i dobri cimet iz daleke zemlje? Žrtve vaše paljenice nisu mi ugodne, niti su mi prinosi vaši mili.

21. Zato ovako govori Gospod: Evo ja ću metnuti ovom narodu smetnje, o koje će se spotaći i očevi i sinovi, sused i prijatelj mu, i poginuće.

22. Ovako govori Gospod: Evo narod će doći iz zemlje severne, i velik će narod ustati od krajeva zemaljskih.

23. Luk i koplje nosiće, žestoki će biti i nemilostivi, glas će im bučati kao more, i jahaće na konjima, spremni kao junaci da se biju s tobom, kćeri sionska.

24. Kad čujemo glas o njemu, klonuće nam ruke, tuga će nas spopasti i bolovi kao porodilju.

25. Ne izlazite u polje, i putem ne idite, jer je mač neprijateljev i strah unaokolo.

26. Kćeri naroda mog, pripaši kostret i valjaj se u pepelu, žali kao za sinom jedincem i ridaj gorko, jer će brzo doći na nas zatirač.

27. Postavih te da si stražara i grad narodu mom da doznaješ i izvidjaš put njihov.

28. Svi su odmetnici nad odmetnicima, idu te opadaju, bronza su i gvoždje, svi su pokvareni.

29. Izgoreše mehovi, oganj sažeže olovo, uzalud se pretapa, jer se zla ne mogu odlučiti.

30. Oni će se zvati srebro lažno, jer ih Gospod odbaci.