1. Kraljevima Chapter 19

1. A Ahav pripovedi Jezavelji sve što je učinio Ilija i kako je sve proroke isekao mačem.

2. Tada Jezavelja posla glasnike k Iliji i poruči mu: Tako da učine bogovi i tako da dodadu, ako sutra u ovo doba ne učinim od tebe šta je od koga god tih.

3. A on videći to usta i otide duše svoje radi, i dodje u Virsaveju Judinu, i onde ostavi momka svog.

4. A sam otide u pustinju dan hoda; i došav sede pod smreku, i zažele da umre, i reče: Dosta je već, Gospode, primi dušu moju, jer nisam bolji od otaca svojih.

5. Potom leže i zaspa pod smrekom. A gle, andjeo taknu ga i reče mu: Ustani, jedi.

6. A on pogleda, i gle, čelo glave mu hleb na ugljenu pečen i krčag vode. I jede i napi se, pa leže opet.

7. A andjeo Gospodnji dodje opet drugom, i taknu ga govoreći: Ustani, jedi, jer ti je put dalek.

8. A on ustavši jede i napi se; potom okrepivši se onim jelom ide četrdeset dana i četrdeset noći dokle dodje na goru Božju Horiv.

9. A onde udje u jednu pećinu i zanoći u njoj; i gle, reč Gospodnja dodje mu govoreći: Šta ćeš ti tu, Ilija?

10. A on reče: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavet Tvoj, Tvoje oltare razvališe, i proroke Tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu.

11. A On reče: Izidji i stani na gori pred Gospodom. I gle, Gospod prolažaše, a pred Gospodom velik i jak vetar, koji brda razvaljivaše i stene razlamaše; ali Gospod ne beše u vetru; a iza vetra dodje trus; ali Gospod ne beše u trusu;

12. A iza trusa dodje oganj; ali Gospod ne beše u ognju. A iza ognja dodje glas tih i tanak.

13. A kad to ču Ilija, zakloni lice svoje plaštom i izašav stade na vratima od pećine. I gle, dodje mu glas govoreći: Šta ćeš ti tu, Ilija?

14. A on reče: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavet Tvoj, Tvoje oltare razvališe, i proroke Tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu.

15. Tada mu reče Gospod: Idi, vrati se svojim putem u pustinju damaštansku, i kad dodješ pomaži Azaila za cara nad sirijom.

16. A Juja, sina Nimsijinog, pomaži za cara nad Izrailjem, a Jelisija, sina Safatovog iz Avel-Meole pomaži za proroka mesto sebe.

17. Jer ko uteče od mača Azailovog njega će pogubiti Juj; a ko uteče od mača Jujevog njega će pogubiti Jelisije.

18. Ali sam ostavio u Izrailju sedam hiljada, koji ni jedan ne saviše kolena pred Valom, niti ga ustima svojim celivaše.

19. I otide od njega i nadje Jelisija, sina Safatovog gde ore, i dvanaest jarmova pred njim, a sam beše kod dvanaestog; i idući mimo nj Ilija baci na nj plašt svoj.

20. A on ostavi volove, i otrča za Ilijom i reče: Da celujem oca svog i mater svoju; pa ću ići za tobom. A on mu reče: Idi, vrati se, jer šta sam ti učinio?

21. I on se vrati od njega, i uze jaram volova i zakla ih, i na drvima od pluga skuva meso i dade ga narodu, te jedoše; potom ustavši otide za Ilijom i služaše mu.